9.8.15

Тражи се Човек, хитно!


Писао сам ја много тога. Али, овакву причу никада нисам.

И није моја. Писала ју је особа - од које сам учио да пишем. И, иде овако.

24.5.15

29781

На дан Св. Ћирила и Методија ред би било сазнати нешто о ћирилици што нас по школама нису учили.


Прича има назив 29781, а могла би бити и "маљ", или се каквим другим насловом назвати. Али, њена суштина је у следећем.

9.5.15

Јуриш мртваца

Постоје неки људи чија су херојства толико велика да би о њима требало учити у школама. Али, времена су (била) таква, да су се и велики заборавили. Мали често имају обичај да то ураде како би они избили у први план.


Ово је једна чудесна прича о великима. О којима нас ама баш ништа нису учили у школама.

6.5.15

Ресторан за душу

Био сам у једном ресторану.


Наизглед, један од оних обичних ресторана бољег изгледа. И цене су такве. Само, верујте.. то уопште није био обичан ресторан.

Ни најмање.

24.4.15

Најдирљивија љубавна фотографија свих времена

На овај дан настала је најдирљивија љубавна фотографија свих времена. Или, најтужнија.


Ово је само делић фотографије..


Ово је прича о њој. Или, њима.

15.4.15

Прича индијска, или Кад љубав помери планину

Дашрат Манђи. Нисте чули за њега, вероватно. Али, његова љубав била је толика, да ће једнога дана цео свет знати за њега. Чим цео свет буде желео да сазна колика је моћ љубави.

Ово је прича о њему. И снази љубави.

11.4.15

Једно писмо или Шта је узрок одсуства човекољубља?

Ова особа ме учила да пишем.

 (Писмо које преносим објавиле су "Новости" крајем марта 2015.)

30.3.15

Иване!

Била једном мама Ивана Тасовца.

Марија. Кажу они којима је предавала клавир у музичкој школи "Мокрањац" да је увек гледала да децу не спута, већ да им помогне да умноже своје таленте. Није било ретко да доведе свог малог, не превише чупавог сина Ивана у школу, где су се о њему, не зато што им је то био радни задатак или наређење, већ из љубави, бринула (макар на неколико минута) деца која су тамо била ђаци.


Једна Снежана је нарочито волела када је мали Иван долазио до мамине школе. А и једна друга, исто Снежана, само она није баш толико често као прва добијала прилику да му то покаже. Мислила је на оно што је мама-професорка причала, о талентима. И, баш њима се посветила. Била је у класи друге, врло озбиљне професорке, Динке Тудор, која је имала само четири ученика, а баш ту Снежану су сматрали једним од највећих талената који су тамо крочили. Ово је прича о њој. И Ивану.