Тражи се Човек, хитно!

Писао сам ја много тога. Али, овакву причу никада нисам.

И није моја. Писала ју је особа - од које сам учио да пишем. И, иде овако.

Пожар у београдској Косовској улици број 39 изнео је неописиву патњу једне породице.

Наиме, у  другом улазу те зграде, у подрумским просторијама живи породица Спасић,  Ђурица и Верица, са троје мале деце којима су и званично старатељи. Ту је некада живео Ђурицин отац Тодор и његов син Бобан са својом бројном породицом. Умрла су обојица. Ђурица се из свог Качарева преселио у Београд да би бринуо о сирочићима. И мајка их је напустила, те нигде никог нису имали од рода сем тог стрица, који није имао своју децу. Кад је дошао у очев стан, била је искључена струја због дуговања која није направио Ђурица, него покојници. А нису ни они, јер су умрли, него је на мали основни дуг ЕДБ рачунао камату.

Ђурица Спасић је и званично постао старатељ деце. Вредно ради на Бајлонијевој пијаци и са својом женом Верицом добро брине о деци. Никад није имао струју у Косовској улици број 39. Струју му је давао комшија са спрата изнад, због часне бриге о деци својих нових комшија.

Али... Камата на камату и - стиже Ђурици обрачун од ЕДБ на скоро пола милиона дуга покојног му оца Тодора Спасића. Без и једног дана коришћења струје.

Да невоља буде већа, и комшија изнад је пао у финасијске неприлике, али са „Инфостаном“, па је морао да ускрати струју Ђурици и Верици, јер не зна ни он куд ће.  Али, невоља не иде сама. Стигло је писмо умрлом Тодору Спасићу од извршитеља да ће да плене ствари - Ђурици! Тужба од суда никад није стигла, али ће се та непостојећа тужба принудно извршити.

Сви рокови за наплату дуга су одавно застарели.

Ишао је Ђурица у ЕДБ да носи умрлице оца и брата. Прича, пише да му је струја исечена. Ма ништа. ЕДБ и даље тера по свом.

У општини Стари Град неће да легализују подрум који су општинари сами доделили Ђурицином оцу, покојном Тодору, зато што је 130 пута дао крв, од тога 20 пута дирекно у вену болеснику на операционом столу. То се некад ценило и Тодор је, као „Стан солидарности“ добио подрум да живи с децом. Био захвалан, јер је био частан. Данас у тој истој општини Стари Град душебрижници дошапну његовом сину Ђурици да ће му Центар са социјални рад одузети децу, ако о свему овоме обавести новинаре. Јер, ето, нема струју, па нема ни услове за живот деце.

Нит је човек направио рачун, нит је покојник, нит пленидба има везе са законом о облигационим односима, ни са правно заснованим поступком, али, ето, породица живи у мраку иза Дома Народне скупштине.

Претити да ће им деца бити одузета јер немају услова за живот, то општину Стари Град пење на врх лествице бешчашћа. Уместо да помогну породици легализацијом подрума, ургирањем код ЕДБ, правном заштитом ове неуке странке, људе плаше да ће им узети децу.  И шта ће бити с децом, ако их одузму Ђурици и Верици?

Ова језива прича о безакоњу дигла је на ноге прво комшилук, а онда познанике и пријатеље комшија... Били и новинари кад је горела зграда, али нико ништа није хтео да каже, да не би Ђурици одузели децу. А и били људи опхрвани својим јадом.

Али сад је превршила дара меру. Долазе приватни извршитељи да наплате дуг човеку који га није направио. А није га направио ни покојник на кога се дуг води, јер је – умро.

Ја нисам новинар. Али сам била. Била сам и председница Одбора за права детета Београда. Била сам први уредник емисије о правима деце у СФРЈ, тамо, давне ’90. Одавно нисам ништа, јер бити пензионер у Србији значи бити ништа. Али, ја умем да се вратим. Христа ради, кад видим како нека деца пате, јер нико од старијих не уме да каже „Стани, бре, не може то тако!“. Која то власт, који положај, која сила у одлучивању о људима је вредна дечје патње?

Треба ми опасан правник који ће да помогне Ђурици, Верици и деци.

Др сци В. Николић"

(Желиш да помогнеш? Знаш некога ко може? Подели ову причу својим пријатeљима или се јави на darko.nikolic@blic.rs - хитно је!)


---


Два додатка. Необични одговори председника општине и један нестваран допис ЕДБ-а.


Први додатак, наизглед врло леп одговор председника општине Стари Град:

"Поштована госпођо Николић
У евиденцији општине Стари град нема обраћања Спасић Ђурице и Верице. Иако општина нема надлежности у области социјалног старања и бриге о деци, увек смо излазили у сусрет свим угроженим грађанима наше општине. Центар за социјални рад није повезан са општином, а начелно  говорећи свака мера предузета у циљу заштите деце има нашу пуну подршку. Угрожени се могу лично обратити у сваком тренутку.
Срдачно Дејан Ковачевић председник општине Стари град"

Међутим...

Да ли је председник општине Стари Град покушао да ме обмане или заиста не зна шта му се дешава у општини на чијем је челу?

Рекао је следеће „У евиденцији општине Стари град нема обраћања Спасић Ђурице и Верице. Иако општина нема надлежности у области социјалног старања и бриге о деци, увек смо излазили у сусрет свим угроженим грађанима наше општине... итд“.

            Међутим, дошла сам до следећих података:

Ћурица Спасић се 17.03.2015. године обратио општини Стари Град, с молбом за једнократну ФИНАНСИЈСКУ помоћ. Молба је ОДБИЈЕНА.

И раније, 04.01.2013. године десило се исто – МОЛБА ЈЕ ОДБИЈЕНА.

Толико о необраћању сиромашка општини. И не само то!

24.112.2012. Председник Скупштине станара једним дописом се обратио  градоначелнику Драгану Ђиласу, где се између осталог каже

Дана 28.11.2012. године стриц од деце Спасић Ђурица је позван у Општину Стари Град, Одељење за имовинско-правне и стамбене послове, где је (правно непоучен) у име малолетне Спасић Милице потписао уговор о давању стана на привремено становање ради чувања а најдаље на период од 2 године. С обзиром на новонасталу ситуацију и неизвесност за будућност четворо малолетне деце која су већ узнемирена вешћу о евентуалним исељењем из стана а већ су у предходном периоду проживела превелике животне проблеме са којима се веома ретко суочаавају и старији суграђани, молимо Вас да својим личним  ауторитетом (познатим за решавање свакодневних животних проблема) у оквиру законских могућности, утичете на позитивно решавање проблема породице Спасић како деца не би поново доживљавала додатне стресове услед исељавања.

Дакле, не само да је било контакта општине Стари Град са Ђурицом Спасићем који је постао старатељ деци без родитељског старања, него му је тог 28.12. 2012. речено да дође да потпише да је добио очев стан, и пошто је сав срећан потписао и почео да чита, видео је да је практично потписао решење о исељењу...!

Наравно да на овај допис Скупштине станара из Косовске 39 Драган Ђилас уопште није одговорио....

Скупштина станара се 16.03.2015. обратила и градоначелнику Синишу Малију, са истим апелом,  ни он ништа није одговорио!

И на крају, дана 16. 03. 2015. год. СВИ станари зграде у Косовској 39 други улаз су потврдили да породица Спасић у тој згради станује у ту више од 25 година! Списак се налази у оделењу за имовинско-правне послове општине Стари Град. И шта? Н И Ш Т А!

Сад председник општине Стари град написа „увек смо излазили у сусрет свим угроженим грађанима наше општине“. И упропасти сам себе. За такве поступке Патријарх Павле би умео да каже “ ... И сад трчи и мисли да ће ко зна где стићи. А он трчи у провалију и ми му уопште не можемо помоћи“.



После слања новог мејла председнику Општине (следи испод), у коме је упознат како је и колико јавност реаговала и колико је познатих и колико мало познатих људи одлучило да не седи скрштених руку, три сата касније (среда, 12. август 2015 у преподневним часовима), породицу Спасић посетили су општинари и позвали да сутра дођу у Општину и поднесу захтев да им се додели стан.

Победа прва, не и довољна. Идемо даље. Сви заједно.


Мала допуна: писмо председнику општине од среде ујутру, да га обавештавам да је наша комуникација јавна и да ја лично више разлога да будем у контакту са човеком који је покушао да ме превари. А он мени одговори да он неће да разговара са мном, јер се, по њему, ја промовишем на рачун деце. Па сад, да ли се ја правим блесава на људску муку или неко други, одлучите сами:

1) Господине председниче,

ваша обавеза је да званчну комуникацију обављате на ћириличном писму, то знам да знате. Али, што се мене тиче, не морате да се бринете, са мном се нећете више дописивати.

Верујем да не знате да се наша, ваша и моја, комуникација објавља јавно и да је постала хит на друштвеним мрежама. Апсолутно је непојмљива брзина којом се шири прича о деци из Косовске... Ово што се дешава породици Спасић у Косовској улици највише читају мали, обични људи, којима је доста бирократских недела, али читају и медијски уредници, водећи новинари, врхунски спортисти, капитени чак, адвокати... И баш они деле по друштвеним мрежама, ти водитељи РТС-а, ти капитени наших репрезентација.

Није тачно да немате у евиденцији акта комуникације са породицом Спасић, као што сте ми написали... Имала сам прилику да се упознам са тим документима. Не само Спасићи, него Вам се обраћала и Скупштина станара, сви који тамо станују... Људи су у шоку због деце и понашања силе која Бога не моли...

Остављам вас јавности - под великом лупом. Ипак је у питању  бешчшће неопеваних размера...

Др сци Весна Николић

ПС А, да... Патријарх Павле је рекао "Кад смо са истином - онда смо директно с Богом". Свако од нас мора да види с ким је, јер како рече исти тај човек "Ми нашој деци ништа не можемо оставити, сем чистог образа". По томе ће нас деца памтити, да...

Одговор:

Poštovana gospođo
Nikada nisam razumeo ljude koji u cilju lične promocije zloupotrebljavaju decu.
Svi ugroženi se mogu direktno obratiti opštini, I u svim slučajevima kada je to opravdano mi pomažemo.
Našu komunikaciju smatram završenom.
Srdačno Dejan Kovačević


(Једна констација, уместо одговора оваквом одговору.

Не треба мени афирмација. Ово сам ја. Мени требају правда и милосрђе. А то су божанске категорије. И, у мом трагању за Богом, само ме Бог може зауставити.)


---

Други додатак, комуникација са ЕДБ-ом, на молбу да помогну у овом случају и њихов невероватан одговор

1) Пропратно писмо:

"Поштовани,

Молим Вас да ово проследите надлежном руководиоцу  и инспекцијском органу, јер на сајту ЕДБ уопште не може да се нађе ко је за шта одговоран.

А скандал је неопеван и друштвене мреже се тресу од овога што у прилогу пише.

Мене уопште не морате да обавештавате шта сте урадили. Радите шта знате, само ово овако не може

С надом да ћете урадити све у складу са законом и моралом,

Др сци Весна Николић"

Одговор:

Poštovani,

Povodom vašeg pisma upućenog EPS Distribuciji obaveštavmo vas sledeće. Kupac, Spasić Todor,EDB 124199501, ulica Kosovska br.39, na ODS-u ima dug na dan 10.08.2015, zaključno sa obračunom jun 2013 god. 411.907,44 dinara. Poslednja evidentirana uplata je 28.12.2006 god. u iznosu 22.500,00 dinara.Kupac je inače tužen 07.09.2009 ( T-1-004676/2009,tuženi iznos 80.629,50 );26.10.2010(T-1-010587/2010,tuženi iznos 44.387,65),27.05.2011(T-1-012944/2011,tuženi iznos 30.747,41),18.01.2012(T-1-001466/2012,tuženi iznos 27.286,93);29.12.2013(T-1-038847/2013,tuženi iznos 20.639,24), što sa troškovima izvršenja i pripadajućom kamatom iznosi 411.907,44 dinara.

Kupac Spasić Todor je takođe utužen za dug prema "EPS Snabdevanju"d.o.o. Beograd, gde na dan 10.08.2015 god. duguje 26.036,16 dinara. Nema ni jedna evidentirana uplata.

Inače el.energija po datom ED broju se ne troši od 14.12.2011 godine. U prilogu je sva relevantna dokumentacija. S obzirom na sve navedeno obaveštavmo vas da sva dugovanja na mernom mestu pod ed brojem 124199501 nisu zastarela i da su pokrenute tužbe zbog dugovanja i da se dugovanja moraju platiti. Čak i slučaju odjave starog i prijave novog korisnika postoji zakonska obaveza plaćanja duga mernog mesta pre realizovanja prijave novog potrošača, bez obzira što je merno mesto bez napona.

S poštovanjem,

Informativni centar

Одговор "информативном центру" ЕДБ-а

Прво: Молим Вас да ми не шаљете дописе писане латиницом, јер то није званично писмо ове земље, а ЕДБ је јавно предузеће ове државе. Приватно пишите како хоћете, службено само онако како треба. Члан 10 Устава вас на то обавезује "У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо".

Друго: С којим правом ми шаљете непотписане дописе и тиме стављате параван између мене или неког другог као странке и одговорности лица задуженог за законити рад НАШЕГ јавног предузећа, не ВАШЕГ?! Није то ваша прћија, па да радите како ви мислите да може. Ко је одговорно лице за овај допис који сте му послали? Ко је одговорно лице за обрачун? Шта сте ВИ? Анонимна сила? Инфо-центар...?

Треће: Кад ми пишете већ, позовите се у пропратном писму на неке законе. Када, по закону о облигационим односима, застаревају потраживања? После колико  времена? Шта изричито каже члан 378 Закона о облигационим односима? А шта сте ви мени ово написали? И ко је то написао? Шта ме брига за ваше пословне обичаје и интерне прописе. Постоје закони.

Немојте да одговарате мени, ово је за МУП. Управо тамо иде овај предмет, због оваквог вашег одговора. У медијима се већ обрађује.

Пријатно,

и од Бога вам свако добро

Др сци Весна Николић"