Била једном мама Ивана Тасовца.
Марија. Кажу они којима је предавала клавир у музичкој школи "Мокрањац" да је увек гледала да децу не спута, већ да им помогне да умноже своје таленте. Није било ретко да доведе свог малог, не превише чупавог сина Ивана у школу, где су се о њему, не зато што им је то био радни задатак или наређење, већ из љубави, бринула (макар на неколико минута) деца која су тамо била ђаци.
Једна Снежана је нарочито волела када је мали Иван долазио до мамине школе. А и једна друга, исто Снежана, само она није баш толико често као прва добијала прилику да му то покаже. Мислила је на оно што је мама-професорка причала, о талентима. И, баш њима се посветила. Била је у класи друге, врло озбиљне професорке, Динке Тудор, која је имала само четири ученика, а баш ту Снежану су сматрали једним од највећих талената који су тамо крочили. Ово је прича о њој. И Ивану.
Марија. Кажу они којима је предавала клавир у музичкој школи "Мокрањац" да је увек гледала да децу не спута, већ да им помогне да умноже своје таленте. Није било ретко да доведе свог малог, не превише чупавог сина Ивана у школу, где су се о њему, не зато што им је то био радни задатак или наређење, већ из љубави, бринула (макар на неколико минута) деца која су тамо била ђаци.
Једна Снежана је нарочито волела када је мали Иван долазио до мамине школе. А и једна друга, исто Снежана, само она није баш толико често као прва добијала прилику да му то покаже. Мислила је на оно што је мама-професорка причала, о талентима. И, баш њима се посветила. Била је у класи друге, врло озбиљне професорке, Динке Тудор, која је имала само четири ученика, а баш ту Снежану су сматрали једним од највећих талената који су тамо крочили. Ово је прича о њој. И Ивану.
